МЗ Штаваљ

НАЗИВИ НАСЕЉА НА ПОДРУЧЈУ МЗ ШТАВАЉ
 Називи насељених места ( грчки ојконими,  у значењу: дом кућа)  незамењива су сведочанства о прошлости сваког подручја и његове друштве и културне историје. Представљмо порекло и значење насељених места на подручју месне заједнице Штаваљ
 
 
БОГУТИ-

 Према попису из 2002. било је 72 становника (према попису из 1991. било је 78 становника
Мушко име Богут, као Богута и Богутин  заступљено је у више предела, као и презиме Богутовић, у чијој је основи именица ''Бог'', старослевенски БОГъ, древно индијски  bhagas, древноперсијски бага којом се означује виша , натприродна сила божанство. По имену Богут настала су села Богути код Сјенице и Цетиња, Богутов до код Колашина, Богутовац код  Краљева; Богутово код Брекова (Ариље), Богутово село код Угљевика и заселак Богућанска код Црвског.
 
БРЊИЦА –

Село је уписано под овим именом 1455 а 1528.године за њега се наводи друго име Лисичић. У селу је археолошки локалитет из  гвозденог доба.  
Према попису из 2002. било је 218 становника (према попису из 1991. било је 254 становника
Село је добило назив од речи  БРъНА (брња) или БРОНю ( броња )које у старословенскоме значи оклоп, панцир. Могуће је да се у средњем веку у овом насељу израђивали витешки оклопи.
Поред наше Брњице постоји и село Брњица у Гружи и Брњице код Голупца.
 
ВЕСКОВИЋЕ-

Према попису из 2002. било је 50 становника (према попису из 1991. било је 61 становника)
У селу је археолошки локалитет из  XIV-XV  века.
 Ово је Патронимички назив по роду Весковића чији је оснивач Веско хипокористик од Веселко, Весељко, у нашим крајевима је чешћи од имена Веселин. Једино насеље је у земљи са овим именом.
 
ВИШЊИЦЕ-
Према попису из 2002. било је 41 становника (према попису из 1991. било је 56 становника
 Вишњица, демунитив од вишња (Cerasum apronianum)
 
ВРАПЦИ-

Према попису из 2002. било је 41 становника (према попису из 1991. било је 56 становника).
 Село је уписано под овим именом 1455 године као заселак Брњице чијем је атару припадало.
 Етимиологија: врабац, птица. За разлику од Врапче где може бити ВРА(п)ЧЕ односно Враче па је ту потребно разлучење од основе ''врач'' која је као митолошки реликт врло присутна у топономији
Врапци се једино село код нас са овим називом.

ДРАГОЈЛОВИЋЕ-
Према попису из 2002. било је 114 становника (према попису из 1991. било је 155 становника.
Са старим именом Врело и садашњим   Драгојловиће  ,село је уписано 1455.године. У селу је археолошки локалитет XIV-XV  века.
То је патронимачки назив по роду Драгојловића од мушког имена Драгојло. Ово село нема имењака у нашој зељи.
ГРАДАЦ-
Према попису из 2002. било је 150 становника (према попису из 1991. било је 141 становника)
У старо време град који се помиње 1348. Године потом заселак Врсјенице.
Назив је од  свесловенске речи град , старословенски град , у древноиндисјком са значењем дом, демунитив градац. Првобитно значење: ограда, озидан, ограђен, утврђен простор.

КНЕЖЕВАЦ-
Према попису из 2002. било је 105 становника (према попису из 1991. било је 123 становника.
Село је уписано под овим именом 1455.године. У селу су нађени остаци материјалне културе из праисторије, а постоје и археолошки локалитети из XIV-XV  века. Име му је од речи кнез, прасловенска реч, старословенски у занчењу поглавар племена, нородни старешина, обласни управник, владалац. Кнежевац је место у којем је седео кнез или које му је припaдало.





 КОКОШИЋЕ- 
Према попису из 2002. било је 124 становника (према попису из 1991. било је 136 становника)
Назив Кокошиће  (Gallidae) је прасловенска реч, старословенска: кокош.
 
РАСПОГАНЧЕ-
Према попису из 2002. било је 132 становника (према попису из 1991. било је 154 становника.
Под овим називом село је уписано 1455.године. У селу су локалитети из праисторије (гвоздено доба) до XIV-XV  века.
Назив је наставо по томе што је иништен, разорен, нечист (поган), односно нехришћански култни објекат, вероватно у доба Немањића, а можда и раније. Дакле Распогаче је место које је очишћено од незнабоштва тј. Распогањено.
Једино је насеље са овим именом у земљи.

СТУП-
Према попису из 2002. било је 193 становника (према попису из 1991. било је 230 становника
Село је уписано под овим именом 1455.године. У 16.веку је било раздељено на Горњи, средњи у доњи Ступ.
 У селу је археолошки локалитет XIV-XV  века.
Ступ је прасловенска реч. У старом српског језику, у средњем веку, ступ је значио пирг, камено али и дрвено утврђење, најчешће уз храм (отуда: Ступови) грађено уз спољашни зид ограде, испред партекса или манастирских врата. Значи у Ступу је био храм са ступом, дрвеном утврдом (кулом), можда и зиданом која се налазила пред улазом у богомљу, по чему је и село добило име. Да је у Ступу могло бити духовно и храмовно седиште потврђује и назив суседног села Распоганче у којем је разорено паганско светилиште па је његову улогу преузело хришћанско подигнуто у Ступу.

СУШИЦА-
Према попису из 2002. било је 25 становника (према попису из 1991. било је 40 становника.
Демунитив, поименичен придев сув или сух, прасловенска реч заступљена у топонимији. Сушица као хидроним: речица или поток, који повремено пресушује, необично честа хидронимијска основа која се среће на целом српском језичком подручју.

ШТАВАЉ-
Према попису из 2002. било је 312 становника (према попису из 1991. било је 351 становника).Село је уписано под овим именом 1455.године под овим именом. У селу је археолошки локалитет XIV-XV  века. Назван је поречи Штаваљ, прасловенско име биљке назване по киселом соку, киселица употребљаван е за кисељење (штављење) коже у води. Једино село са овим називом у Србији

Координате	43°16′15″N 20°06′00″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	1058 m