Како учити?

- намера да се нешто научи (учење је брже, лакше, а памћење дуготрајније); 

- радне навике (спремност да увек на време учиш лекције, радиш домаће задатке; радне навике олакшавају учење, скраћују време учења и побољшавају квалитет наученог). 

Ученик без радних навика:

- одлаже почетак учења (нпр. непотребно зарезује оловке, слаже књиге...);  

- дуже време проводи над књигом, тако да често учење претвара у мучење; 

- мисли му лутају док учи;  

- оно што научи, најчешће је краткотрајно, механички научено. 

Ученик са радним навикама:

- има план рада, редослед учења предмета,  

- брзо се концентрише на учење,  

- за краће време заврши оно што учи,  

- научено градиво је дуготрајније. 

Како стећи радне навике?

Златно правило стицања радних навика је:  

Учити увек у исто време и на истом месту. 

- увек: сваког радног дана 

- у исто време: никад не треба пропустити прилику да се учи када дође време 

- за учење 

- на истом месту: сваки ученик треба да има место (радни сто,део стола,кутак...) где ће увек радити школске задатке; место које је одговарајуће осветљено, мирно (без галаме, јаке музике, ТВ-а и сл);

- одређени ниво будности - известан степен физичке и психичке припремљености олакшава процес учења; правилно седење...

- активна пажња на часу - омогућава да се научи више од половине градива, што олакшава учење код куће; питати наставника када нешто није јасно.

Организација процеса учења

1. Претходни преглед градива - прочитати градиво да се добије увид у целину и уочи о чему се ради у лекцији, тј.уочити основну идеју. Већ тада оловком се могу означити битнија места у лекцији.

2. Подела градива на мање целине - подразумева поновно читање при чему се не губи из вида целина градива. Тада ученик треба да подвуче битне идеје, изразе, дефиниције.

Током учења је важно мислити о ономе што се учи, повезивати међусобно идеје, постављати себи питања.

3. Преслишавање је активан преглед градива, известан напор да се сетимо оног што смо учили.

Врсте понављања градива:

- од речи до речи - дефиниције, стране речи и изрази, песме и текстови;

- својим речима и сопственом организацијом градива;

- у себи - односи се на најважније делове текста;

- писмено - прави се извод или резиме.

Приликом понављања потребно је прво истаћи најважније идеје, а касније допуњавати детаљима. Преслишавање у коме се понавља од речи до речи као што је у књизи је лоше, механичко.

Када треба почети са преслишавањем?

- никада после првог читања;

- када се схвати суштина градива;

- може после сваког значајног места у тексту или пасуса, али увек имати у виду цело градиво;

- након оваквог понављања следи преслишавање целе лекције.

Степенице успеха у учењу

- слушање (пажљиво слушај наставника на часу, питај ако не разумеш);

- читање (пажљиво читај; ново градиво прочитај истог дана из уџбеника, јер је заборављање најбрже одмах после учења);

- подвлачење (подвуци битно, основне идеје);

- бележење (издвој најважније, направи тезе о лекцији);

- преслишавање (никада после првог читања, већ када се схвати суштина градива);

- дискусија (разговарај, расправљај са другима о наученом);