Предео којем сам се дивила

                                    
          Предео којем сам се одувек дивила јесте ливада у пролеће.
          Док сам шетала ливадом, застала сам крај једног дрвета. Дивила сам се призору око себе. Сунце ми се осмехивало док је разбацивало своје златножуте зраке по небу, а тек покоји мали облак му пркосио. Ливада је у то време била прекривена шареним цвећем. Безброј маслачака је поносно дизао своје жуте главице ка ведром, плавом небу. Свуда око мене чуо се цвркут птица које су радосно летеле. Дрвеће је лагано облачило своје раскошне хаљине, цветало и опијало ме својим мирисом. Благи поветарац ме миловао по лицу и мрсио косу, носећи кроз ваздух прелепи мирис цвећа и младе траве.
          Овај предео посећујем сваке године у пролеће и изнова му се дивим.
                                                                                                               Сања Јелић, 6.разред