Путовање које ћу памтити

                     
 
          Било је то једног зимског дана. Гледајући кроз прозор, угледала сам мноштво белих пахуља које су правиле свој величанствени пир.
          Седећи у кутку топле собе, поглед ми је застао на једном призору. Гледајући у тај величанствени призор, нехотице пођох на путовање које ћу памтити. Путовала сам црвеним саоницама које су вукли ирваси. Пролазили смо кроз пределе прекривене снегом. Месец ми се смешио великим осмехом. Возећи се саоницама приближавали смо се једном граду у коме је живео Деда Мраз. Саонице се зауставише испред неког деке. Дуга седа брада миловала је његово љупко лице. Срдачно ме је примио у свој мали град. Патуљци су трчкарали око мене желећи да ме поведу у обилазак града. Свуда се чуо смех и граја. Нашла сам се у великој радионици у којој су патуљци правили играчке које ће Деда Мраз однети доброј деци. А добри Деда Мраз имао је поклон и за мене. То је била књига- да се увек сећам овог путовања.
          Одједном сам се тргла, трљајући своје сањиве очи. Није били ни патуљака, ни Деда  Мраза, ни књиге... Схватила сам да је то био само сан.
 
                                                                                                              Ана Јелић, 5.разред