јесен у мом крају

Јесен се полако и нечујно увукла у мој живот. Свет који ме окружује је постао другачији. Природа, људи, животиње, све, све се променило. Да ли је јесен дошла као чаробница или као принцеза у прелепој жутој хаљини?
          Напољу је хладно. Док сам излазила напоље, морала сам се топлије обући, јер је сувише хладно и ветровито. Села сам испод једног дрвета и осврнула се око себе. Као да ми је јесен шапутала: „ Не љути се на моје пријатеље: кишу, ветар, тмурне облаке...“ Облаци су прекрили плавичасто небо и бивали  све тмурнији.
          Док сам седела, осетих неки додир по мојој руци. То је био лист жуто- наранџасте боје. У мом крају их је имало баш доста. Из даљине видим огромно дрвеће са браон, жутим, наранџастим, црвеним лишћем. Опало је по ливади, а деца су весело шушкала и скакутала по њему. Птице селице полако иду у топлије крајеве. Примећујем да се неке птичице смрзавају док су под стрехом.
          Јесен је целу природу обукла у жуто- зелену траву и жуто и наранџасто лишће. Она је, као чаробњак са штапићем, дошла у мој крај и учинила толике измене и природу направила још лепшом. Испружим руке, завртим се и видим потпуно нови и савршенији свет.
          Ветар мази лице дечици, док их киша лагано посипа. Све је тако мирно кад киша стане. Киша је направила барице и локвице по путевима и двориштима.
          На жалост, мајка ме је позвала да уђем у кућу, јер је киша почела јако да пада. Овај диван призор наставила сам да гледам са прозора своје собе.
                                                                                   
   Анжелика Лојаница, 5.разред