Knjige su izvor znanja

Књиге су извор знања
           Још од раног детињства, кроз одређене сличице и шаљиве причице, сакупљамо прва искуства сазнања. Знања се затим шире И продубљују.
            Знате ли зашто су баш те наше прве књиге најлепше? Зашто је у њима свима прича, песма описана сликом? Баш зато да би нас свака наредна, све лепша и описнија водила ка правм путу, путу знања. Сви идемо тим путем, али сви на том путу не остају. Не знамо сви да будемо истрајнији у борби да победимо незнање. Зашто? Запитајмо се, колико у нама свима има љубави према знању? Колико ми то знање заиста желимо? Мислите да су се рани научници предали у тој борби? Не, нису. Ми од њих данас учимо. Сваку књигу, коју волимо или не волимо да читамо, написао је неко ко је безброј њих прочитао. Зато нам данас њихове теорије, песме преноси неко други, наши професори. Ти исти професори нас успешно убеђују да је знање права вредност. Она је вечна. Не бледи. Да ли смо спремни да, оно што прочитамо у неком новинском чланку и схватимо? Нисам баш сигурна да можемо да разумемо праву одлику прочитаног, ако немамо одређена знања. Е, та знања стичемо читајући, затим их преносимо речима. Успешни смо ако константно ширимо своја знања. Учењем и како? Стицањем нових, обогаћујемо своје мисли и размишљања. Те мисли морају бити позитивне. Чула сам кад кажу : “Човек је оно што мисли”.А наше мисли постају речи, речи постају дела, дела навике, навике карактер, зато морамо мислити позитивно! Ја кажем да није тешко учити! Ако више учимо, више ћемо и знати.
                 Различити су извори знања, али држимо се књиге! Будимо истрајнији у ширењу већ стечених знања, јер човек вреди онолико колико зна.