Претрага


Анкета
Koliko dnevno provodite vremena na društvenim mrežama

više od dva časa
oko dva časa
manje od jednog časa


Резултати
часовник
Сјеница
Бројач посета
Календар
Новембар 2017
НЕДПОНУТСРЕЧЕТ ПЕТСУБ
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930


Банери
                                                       

     
                                            
Администрација


КОРИСНИ САВЕТИ

Како учити?

 

- намера да се нешто научи (учење је брже, лакше, а памћење дуготрајније); 

- радне навике (спремност да увек на време учиш лекције, радиш домаће задатке; радне навике олакшавају учење, скраћују време учења и побољшавају квалитет наученог). 

 

Ученик без радних навика:

 

- одлаже почетак учења (нпр. непотребно зарезује оловке, слаже књиге...);  

- дуже време проводи над књигом, тако да често учење претвара у мучење; 

- мисли му лутају док учи;  

- оно што научи, најчешће је краткотрајно, механички научено. 

 

Ученик са радним навикама:

 

- има план рада, редослед учења предмета,  

- брзо се концентрише на учење,  

- за краће време заврши оно што учи,  

- научено градиво је дуготрајније. 

 

Како стећи радне навике?

 

Златно правило стицања радних навика је:  

Учити увек у исто време и на истом месту. 

- увек: сваког радног дана 

- у исто време: никад не треба пропустити прилику да се учи када дође време 

- за учење 

- на истом месту: сваки ученик треба да има место (радни сто,део стола,кутак...) где ће увек радити школске задатке; место које је одговарајуће осветљено, мирно (без галаме, јаке музике, ТВ-а и сл);

- одређени ниво будности - известан степен физичке и психичке припремљености олакшава процес учења; правилно седење...

- активна пажња на часу - омогућава да се научи више од половине градива, што олакшава учење код куће; питати наставника када нешто није јасно.

 

Организација процеса учења

 

1. Претходни преглед градива - прочитати градиво да се добије увид у целину и уочи о чему се ради у лекцији, тј.уочити основну идеју. Већ тада оловком се могу означити битнија места у лекцији.

2. Подела градива на мање целине - подразумева поновно читање при чему се не губи из вида целина градива. Тада ученик треба да подвуче битне идеје, изразе, дефиниције.

Током учења је важно мислити о ономе што се учи, повезивати међусобно идеје, постављати себи питања.

3. Преслишавање је активан преглед градива, известан напор да се сетимо оног што смо учили.

 

Врсте понављања градива:

 

- од речи до речи - дефиниције, стране речи и изрази, песме и текстови;

- својим речима и сопственом организацијом градива;

- у себи - односи се на најважније делове текста;

- писмено - прави се извод или резиме.

Приликом понављања потребно је прво истаћи најважније идеје, а касније допуњавати детаљима. Преслишавање у коме се понавља од речи до речи као што је у књизи је лоше, механичко.

 

Када треба почети са преслишавањем?

 

- никада после првог читања;

- када се схвати суштина градива;

- може после сваког значајног места у тексту или пасуса, али увек имати у виду цело градиво;

- након оваквог понављања следи преслишавање целе лекције.

 

Степенице успеха у учењу

 

- слушање (пажљиво слушај наставника на часу, питај ако не разумеш);

- читање (пажљиво читај; ново градиво прочитај истог дана из уџбеника, јер је заборављање најбрже одмах после учења);

- подвлачење (подвуци битно, основне идеје);

- бележење (издвој најважније, направи тезе о лекцији);

- преслишавање (никада после првог читања, већ када се схвати суштина градива);

- дискусија (разговарај, расправљај са другима о наученом);